Uzgoj ruža

Published by novci on 2011/6/16 (626 reads)

Uvoz cveća u Srbiju tri puta veći od izvoza, iako stručnjaci tvrde da imamo odlične uslove za razvoj cvećarstva. Prošle godine Srbija je uvezla cveća i ukrasnog bilja za 11,4 miliona dolara.

Evropski stručnjaci tvrde da Srbija i jug Francuske imaju najbolja podneblja za gajenje ruža s obzirom na broj sunčanih dana i raspored padavina. Ipak, i pored potencijala da bude izvoznik, Srbija uvozi i ruže, ali i drugo cveće. Samo prošle godine u te svrhe potrošeno je više od deset miliona evra.

Ako je suditi po baštama i terasama, građani Srbije vole cveće i nije im teško da brinu o njemu.

Ipak, čini se da je malo onih koji znaju da se od ovih prirodnih ukrasa može i lepo živeti. Tako u Srbiji tek oko 2.000 domaćinstava proizvodi cveće, a samo pedesetak porodica i živi prvenstveno od tog posla.

Dušan Perović i njegov sin Arsa iz Boljevaca kod Beograda uložili su novac, primenili znanje i oslonili se na poznanstva stečena u Holandiji, kako bi otpočeli proizvodnju divlje ruže koja se koristi za cvetne aranžmane, naročito jesenjih buketa.

"Prošle godine smo imali izvoz od 600.000 struka i pokrivali u ovoj vrsti cveća deset odsto holandskog tržišta", kaže Arsa Perović.

Perovići planiraju da ove godine izvezu milion reznica, a prosečna cena je 40 evro-centi po komadu.

Prošlogodišnja spoljnotrgovinska razmena cveća i ukrasnog bilja dostigla je skoro 15 miliona dolara. Najviše deviza dato je za kupovinu rezanog cveća u Italiji, Belgiji i Holandiji. Uvoz je bio tri puta veći od izvoza.

Prošle godine Srbija je uvezla cveća i ukrasnog bilja za 11,4 miliona dolara. Za ruže, karanfile, gladiole dato je pet miliona dolara, za seme i sadni materijal 2,8, za cveće tri miliona dolara i za ukrasno granje pola miliona dolara.

Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće za 3,3 miliona dolara.

"Obim proizvodnje cveća u Srbiji može da se poveća, ali uz veću garanciju države. Pomoć novčanim sredstvima kod organizacije primarne proizvodnje naravno kroz uredbe i zaštitu proizvedenih roba na tržištu kod plasmana, zaštitnih cena", kaže Ana Vujošević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači cveća i oni koji bi želeli da se bave tim poslom moći će da konkurišu za kredite sa subvencionisanom godišnjom kamatom od osam odsto.

Krediti se daju na period do tri godine. Banke će od sredine meseca primati zahteve za odobravanje kredita do pet miliona dinara registrovanim domaćinstvima.

 

Navigate through the articles
Previous article Brefor: Srbija među naslabijim na svetu po korišćenju novca SB Strožija kontrola na gradilištima od 1. jula Next article

Učitavam...

Kursna lista

Biznis i finansije

Biznis i finansije 87
maj 2012.

Biznis i finansije 87: Poslovna infrastruktura Srbije
Poslovna infrastruktura Srbije
Krenuli, pa skrenuli

Prijatelji

Dunav osiguranje

NOD32

legalizacija softvera

Hotel Park
Belit
Uniqua osiguranje

Dom zdravlja Jedro

Biznis i finansije

Preko ramena