Kretanje kursa dinara teško je proceniti

Privredni rast Srbije ove godine biće oko 0,5 odsto, prevashodno zbog recesionih kretanja u zoni evra, izjavio je juče viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković. Prema njegovim rečima, u poslednjem kvartalu prošle godine u evrozoni je došlo do pada bruto domaćeg proizvoda, a takav trend očekuje se i ove godine, kako u evrozoni tako i u zemljama okruženja koje su glavni trgovinski partneri Srbije.

- Zbog toga je krajem prošle godine došlo do povećanja premije rizika naše zemlje, koja je sada za oko 1,6 odsto veća nego sredinom 2011, što je dovelo do pada dinara u januaru za pet odsto u odnosu na evro - tvrdi Marković. Govoreći o tome da li će i koliko NBS braniti vrednost dinara, koja je naglo oslabila u poslednjih desetak dana, viceguverner je ocenio da bi „intervencija u pravcu odbrane nivoa kursa zapravo omogućila onima koji loše upravljaju deviznom likvidnošću i investitorima kratkoročne orijentacije koje odlaze iz zemlje, da devize kupe jeftinije nego što bi ih inače kupili, a da se za to troše sredstva deviznih rezervi“, što bi ugrozilo finansijsku stabilnost zemlje.

Marković je rekao da je teško proceniti kako će se kretati kurs ove godine, ali da se prema proceni stručnjaka centralne banke, sada nalazi „oko svog dugoročnog nivoa“. Na slabljenje domaće valute u prethodnim danima, viceguverner je okrivio veći uvoz energenata i psihološki faktor, kao i loše upravljanje likvidnošću domaćih preduzeća i izlazak sa tržišta kratkoročnih stranih investicija.

NBS će, kako je dodao, učiniti sve što je neophodno da spreči prekomerne dnevne oscilacije na tržištu i promene koje su posledica plitkog trgovanja, te da su devizne rezerve od 11,6 milijardi evra i više nego dovoljna garancija za to.

Viceguverner je kritikovao aktuelni budžet, rekavši da bi održanje budžeta u okvirima dogovorenim sa Međunarodnim monetarnim fondom doprinelo jačanju finansijske stabilnosti i predstavljalo garanciju stranim investitorima da se u Srbiji vodi odgovorna i održiva makroekonomska politika, „što bi uticalo na pad rizika zemlje i troškova zaduživanja“.

- Svakako da bi bilo bolje da je revizija aranžmana s MMF-om uspešno okončana. To bi omogućilo NBS-u dalju relaksaciju monetarne politike, uticalo bi na privredni rast i na snižavanje inflacije - rekao je viceguverner, dodajući da Srbija ipak neće biti bez kontrole Fonda, koji će nastaviti da prati kretanja, a sredinom godine će ponovo biti u Beogradu. Prema njegovim rečima, rast javnog duga i znatnije odstupanje budžeta, od ranije dogovorenih okvira sa MMF-om, mogli bi imati inflatorne posledice kroz rast posledica premija rizika, depresijacijske pritiske i rast tražnje, što bi ostavilo manje prostora za blažu monetarnu politiku.

Marković je istakao da je u novembru nezaposlenost u Srbiji bila 23,7 odsto, da su rastu BDP-a od 1,9 odsto, najviše doprinele privatne investicije, dok je lična potrošnja bila u padu, a neto efekat izvoza neutralan.

- Pogoršani izgledi rasta naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera i odlazak Ju es stila iz Srbije, uslovili su da NBS smanji procenu rasta BDP-a za ovu godinu sa 1,5 na 0,5 odsto - naglasio je Marković, dodajući da se ova procena bazira na prognozi pada BDP-a u zoni evra od 0,5 odsto.

Marković je istakao i da je uredba Vlade Srbije o ograničenju marži na 10 odsto na neke osnovne životne namirnice dovela do njihovog pojeftinjenja u januaru, ali je upozorio da bi prestankom važenja uredbe u julu moglo doći do vraćanja ovih cena na viši nivo.

S druge strane, ekonomisti ne veruju da će kurs ove godine ostati stabilan.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris kaže za Danas da očekuje da će tokom 2012. godine dinar oslabiti za sedam do deset odsto u odnosu na početak ove godine, jer će se sada dovršiti prilagođavanje koje je izostalo prošle godine.

- Tada smo imali prilive od emisije trezorskih zapisa, a imali smo i visok deficit i inflaciju koja je bila viša nego u evrozoni. Ali, iako je odstupanje od ravnotežnog kursa moguće, ono nije održivo na dugi rok, tako da očekujem da će ove godine zbog manjeg priliva kapitala, koji bi držao kurs jakim, kao i zbog toga što će deficit opet biti visok, a inflacija ponovo viša od one u zoni evra, doći do pada dinara - kaže Fabris.

Prema njegovom mišljenju, inflacija će se ove godine kretati ili na gornjoj liniji dozvoljenog koridora ili nešto iznad cilja. Ovaj stručnjak smatra da je ključna opasnost ove godine budžet, odnosno pitanje koliki će biti fiskalni deficit. To, kako napominje, zavisi i od rashodne strane i od prihodne, a s obzirom da je rast od 0,5 odsto manji od 1,5 odsto, koliko je projektovano prilikom sastavljanja budžeta, „stvar je jasna“.

- Ali, tokom godine država može i da smanjuje rashode i da povećava prihode, na primer povećanjem poreza ili akciza - podseća Fabris.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije smatra da će ili kurs ostati relativno stabilan ili će inflacija probiti predviđene vrednosti.

- Ako NBS istraje u politici niske inflacije, to znači da će trenutni kurs morati da se stabilizuje. Anketa o inflacionim očekivanjima, koja je po svemu sudeći pravljena pre nego što je kurs prošle nedelje počeo da naglo skače, pokazivala je da većina smatra da će rast cena biti šest ili sedam procenata ove godine, što je više od cilja. Prema tome, slabljenje dinara bi ponovo dovelo NBS u situaciju da ne ispuni svoj cilj za ovu godinu - naglašava Nikolić.

Čekajući čudo

- Zanimljivo je da je u januaru Srbija zabeležila znatno bolje punjenje budžeta uprkos slabijem rastu. To je indikativno, jer ako se takav trend nastavi, to će značiti da je republički budžet za ovu godinu održiv ovakav kakav je, dakle bez potrebe za rebalansom. Na volšeban način ćemo se izvući. To će biti čudo - kaže Goran Nikolić, dodajući da ipak treba sačekati da se vidi da li će takav stepen naplate poreza ostati jednako snažan i u nastavku godine.

..